Pričali su mi da je opasno. Prestaješ da budeš TI. Stalno si na nekom sedmom nebu, ne razmišljaš o stvarima o kojima bi trebalo da razmišljaš, već o tome kad ćete se videti, gde ćete na ručak, kad ćete izaći… Šta obući… Hm, a i ova frizura, mislim da je red da se promeni ali… Da li je dovoljno dobra da on primeti tu promenu.
On, on, za njega, sve za njega i oko njega!
Tako je dragi moji, zaljubljenost je to. Kažu da je to stanje kada si na ivici da poletiš, kada lebdiš hodajući ulicom, a zamišljaš da su oblaci.
To je privilegija, kažu, lepo je kada si zaljubljen, kada misliš na onu drugu osobu. I ne misliš na prepreke, na sve njegove mane (a evidentno je da ih ima dosta), one nisu bitne, jer on je savršeniji od savršenstva. Pa kad se nasmeje, kada prođe prstima kroz bradicu, namigne ti ili, ne daj Bože, dodirne te. To je sudar svetova, pomeranje tla, apokalipsa, erupcija vulkana i ostale vremenske, poznate i nepoznate pojave.
Onda te spopadnu neki leptirići, ne jedeš, ne spavaš, a i kad spavaš sanjaš njega. Ne dišeš… Jer, šta će ti kiseonik ako on nije kraj tebe da ga dišete zajedno.
Kada nije kraj tebe, grliš jastuk ili iskopaš neko plišano meče s kojim si spavala kada si bila klinka. Počinješ da se preterano smeješ, odsutna si. Majka te pita: Šta te je spopalo? A ti je samo bledo pogledaš kao tele. Zaboravljaš stvari, kućne poslove, prašina ti ne smeta, još malo pa će i paukovi da se usele u tvoju sobu… A tebi to i dalje ne smeta. Maštaš o njemu na javi, sanjaš kada spavaš kako se držite za ruku, skakućete jedno kraj drugog, cmačete se, bezbroj puta, u nedogled, društvo vam zavidi i kliče: živela ljubav!
I to je sve ta blesava zaljubljenost. Istina je da se svi nekako bojimo da se upustimo u to polje leptira, jer se plašimo da će ta zaljubljenost brzo proći ili da nije obostrana. Ipak, treba se prepustiti lepoti tog osećaja. Taj osećaj nema granice i ne poznaje godine, staro ili mlado. Jednak je za sve. Udahnite ga punim plućima, pa kud puklo da puklo!
Autor: M.I.
Photo credit: Pexels
Zoye magazin 